HR - Ljudski Resursi - Srbija

Srbija privlači ruski talenat i kapital

Prvo što ruski državljani pitaju kada stignu u Beograd jeste kako da iznajme stan i gde se nalaze menjačnice za kriptovalute, jer je digitalni novac jedan od načina da iznesu sredstva iz svoje zemlje, kaže vlasnica apartmana u prestonici koja je za većinu njih prva adresa.

Koliko Rusa se od početka rata u Ukrajini privremeno nastanilo u Srbiji ne zna se pouzdano, ali se spominju podaci od 25.000 do 100.000 (prema izveštajima Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila u Srbiji). Ono što se pouzdano zna jeste to da su od 24. februara do 12. oktobra registrovana 682 privredna društva i 1.623 preduzetnika čiji su osnivači pravna i fizička lica iz Ruske Federacije, rečeno je za „Politiku” u Agenciji za privredne registre.

Srbija se u trci za privlačenje ruskih talenata i kapitala pojavljuje kao predvodnik, piše američki „Vol strit džurnal”. Ovaj list je našu zemlju označio kao destinaciju odličnih uslova za život i rad i zahvaljujući tome sve više stranaca iz celog sveta, pre svega, IT stručnjaci, biraju Srbiju.

Naglašava se da je veliki broj ruskih državljana, preduzetnika, vlasnika visokotehnoloških firmi i IT profesionalaca koji su napustili Rusiju nakon početka rata, izabralo Beograd ili Novi Sad, pre Dubaija ili nekih drugih gradova, za preseljenje i život.

„Vol strit džurnal” navodi da se među zemljama koje su otvorile svoja vrata talasu Rusa, Srbija kao mala balkanska nacija, pojavila kao glavno odredište za tehnološke firme i visokokvalifikovane profesionalce. Desetine hiljada ruskih inženjera, programera, preduzetnika, umetnika i naučnika došlo je poslednjih meseci u Srbiju. Skoro 700 firmi povezanih sa Rusijom otvorilo je filijale u kojima zapošljava hiljade Rusa.

„Kompanija ’Luskoft’, koja razvija softver zasnovan na veštačkoj inteligenciji za banke, telekomunikacije i proizvođače automobila kao što su BMV i ’Folksvagen’, preselila je 1.000 viših inženjera iz Rusije u Beograd, a u toku je dovođenje još 1.000”, rekao je Mihajlo Postić, predstavnik kompanije u Srbiji. Naglasio je da je naša vlada pomogla sa četiri čarter-leta „Er Srbije”, za osoblje i njihove porodice i brzo izdala radne i boravišne dozvole. „Vol strit džurnal” piše da Postićeva firma sada pregovara sa vladom o potencijalnoj investiciji u stambeni prostor za smeštaj više hiljada radnika koji nameravaju da se trajno zaposle. „Podsticaji za strane investitore uključuju popust od 70 odsto na poreze i socijalne doprinose za pet godina, kao i druge subvencije”, kazao je Nenad Paunović, iz kabineta Vlade Srbije.

Dodao je da je sistem prvobitno dizajniran da se dopadne zapadnim kompanijama kao što je „Majkrosoft”, koja vodi razvojni centar u Beogradu.

Da li će ruski državljani ovde privremeno boraviti ili će se neki od njih nastaniti i ostaviti trag u našem društvu?

Mihailo Gajić, iz ekonomske istraživačke jedinice organizacije Libek, naveo je da nam u ovom talasu ne dolaze arhitekte, lekari, univerzitetski profesori, već prvenstveno oni koji su zaposleni u međunarodnim kompanijama. „Pošto im je poslovanje u Rusiji otežano ono se izmešta na druge strane, na kojima se Srbija našla kao interesantna zato što za ulazak nije potrebna viza za turistički boravak do 30 dana. To je njima dovoljno da završe papirologiju za dobijanje radne dozvole i otvaranje malih kompanija preko kojih će rešiti pitanje svog boravka u Srbiji”, rekao je Gajić.

Upitan kako dolazak ruskih državljana utiče na srpsku privredu odgovorio je da Rusi na kratak rok nose prvenstveno potrošnju.

„Reč je o ljudima koji rade za pristojne plate u srpskim uslovima. To direktno utiče na tržište nekretnina zato što je veliki broj njihovih dolazaka povećao cene zakupa stanova, pa čak i poslovnog prostora. Takođe, utiče na građevinsku oblast zato što njihova tražnja za velikom količinom poslovnog prostora podiže cene i povećava nivo proizvodnje građevinskog sektora. To se vidi na Novom Beogradu gde je nekoliko zgrada zakupljeno za kancelarije ruskih kompanija”, kazao je Gajić za „Politiku”.

Prema njegovim rečima na duži rok privreda Srbije bi od njih mogla da ima neke veću korist u vidu prenosa znanja i veština, ukoliko bi rešili da osnivaju svoje kompanije ovde. Što znači da ne rade preko interneta za strance nego da ovde prave svoje firme, zapošljavaju domaću radnu snagu i imaju neke svoje proizvode koje bi izvozili.

„To je na dugom štapu. Srbija treba da popravi poslovni ambijent u vezi sa informativno-komunikacionim tehnologijama. Posebno je problematično pitanje Zakona o deviznom poslovanju koje onemogućava razvijanje startap kompanija kod nas” dodao je Gajić.

Problem je što dolaze stručnjaci koji već imaju mogućnost da rade nešto preko interneta. Oni su na neki način izmešteni iz srpske privrede i ne sarađuju sa njom, ali će naravno ovde trošiti novac koji zarade. Podići će privrednu aktivnost i promet od pekara do izdavanja prostora, ali pošto su oni odvojeni od srpske privrede neće imati ni preterano veliki uticaj na nju. Oni koji registruju ovde poslovanje najčešće su mali preduzetnici koji su evidentirani kao paušalci. Gajić sumnja u broj od više desetina hiljada Rusa koji borave u Srbiji i smatra da se veći deo njih vratio u svoju državu ili otišao u treće zemlje. Srbija je za većinu bila hab na putu ka Zapadnoj Evropi ili Americi.